[ Глас дијаспоре ] 25 Март, 2010 10:39

НБС није лична, приватна, ствар Гувернера Јелашића да је напушта из личних разлога! За руину, коју оставља иза себе мора положити рачун и одговарати заједно са Динкићем за хаварију коју остављају иза себе као капетани тонућег брода званог Србија! Јелашић је Гувернер Народне Банке Србије па ће морати и одговарати пред народом и положити рачуне у чијем се интересу радило и како је могуће било да једна од најбогатијих земаља Европе тако ниско падне да јој становници, умето да живе у просперитету, живе у беди и сиромаштву. Господин Јелашић се добровољно прихватио те функције, није га нико силом терао па треба сад и усправно да стоји пред оним шта оставља иза себе. Не може то тако, нешто пртљати за високу личну апанажу а за последице не одговарати! Ако је био спреман да прихвати високу плату онда мора и да прихвати последице свога деловања па да и одговара за њих па ако је потребно и у затвор да се смести! Рођен у Мађарској располагао је руским и мађарским језиком. Студирао је са успехом у Београду што значи да је добро знао и српски. Студије је абсолвирао и у Америци па чак био и доцент на факултету. Био је и намештеник ДБ-немачке банке и одговрни сарадник за југоисточну европу! То све потврдјује да се ради о веома способној особи, поставља се само питање у чијем интересу је радио! Резултати његовог рада говоре јасаним језиком, на њему је да докаже супротно!
Доста је више тога да се прихвата одговорности за велике новце а да се не одговара за последице своје делатности односно да се не сносе никакве последице за насталу штету!
Не може се дати оставка из личних интереса већ о томе треба да одлучује Парламент Србије па по потреби и суд! Све распродати па онда као одговорни капитен напустити први хаварисани, тонући брод, седајући у спасилачки чамац пуних џепове изгледа да је специјалност Г17.

Душан Нонковић-уредник Гласа Дијаспоре

[ Глас дијаспоре ] 16 Март, 2010 14:00

Мр. Милан Челик, Канада

СРБИ КОЈИ ОДМАЖУ

Већ дуже време игноришем неке у нашој средини који сво зло, које нас је спопало приписују нашим културним и националним недостатцима. Њима смета што ми кривимо непријатеља за наше уништење па траже простоумне анализе наших “мана“, инсинуирајући да непријатељ има врлине које ми немамо. То сам већ предуго трпео и време је да се ти простоумци сударе са трезним разумом. С каквим поводом ти људи хуле свој народ није толико ни битно колико је штета коју они своме роду наносе. То је оно као кад лопов узвикне “Држте лопова!“ и сви се разлете у потрагу док он не клизне са сцене. Неки који обављају ту бесплатну услугу непријатељском табору имају наивне појмове или верску мотивацију у једном ликвидационом процесу против нашег народа кад није време за опојне теорије. И док ти наивњаци исправљају српске моралне цаке, они свесно или несвесно претварају Србе у стереотипичног “Унтерменша“, сасвим по хитлеровском шаблону. Они би хтели да буду Срби над српством, Срби који су еволвирали ван орбите српског рода и сад пребивају у нирвани непријатељских вредносних мера. Неки од њих би хтели да се покајемо што смо се бранили јер то не задовољава њихове верске заблуде да Срби требају да окрену други образ и изгубе дупло више него што им је отето а та теорија другог образа важи само за Србе. Многи чак и мисле да је наш проблем што нисмо довољно племенити да волимо убице нашег народа. У том процесу не учествују само појединци него и добар део државног апарата. Да ли је српски проблем поквареност српског народа или његове квизлиншке владајуће клике? Ти процеси психолошког ратовања против соптвеног народа и у корист иностраног непријатеља који нас је засипао бомбама и осиромашеним уранијумом су од непроцењиве вредности. Да непријатељ заиста плаћа те услуге, ми би били Швајцарска Балкана али највероватније та плаћања сада завршавају у алпској Швајцарској, где ће одабрана клика једног дана отићи да црпи депоноване доларе и евре.

Овде доле је садржај моје поруке једној нашој Српкињи која се зауставила на српској “мани“ и не уме да крене са те тачке.
——————————————————————————-

Онај ко сам у себи тражи непријатеља, се свесно или несвесно саглашава са непријатељем. Зар нас НАТО није прогласио за све нељудско не би ли себи дао право да нас ликвидира? Сад кад Срби додају том хуљењу је равно издаји. Такви поступци саботирају отпор према непријатељу и дају му сигнале да код Срба влада метеж. Људи који протурају тезе о српској моралној лабилности највероватније нису никад јели хлеба са другим народима. Да су Срби били неморални у прошлости, они данас не би ни знали да Вук Бранковић није дошао у бој на Косово, али још важније је, да нас Турци нису напали на Косову, питање Вук Бранковићевог морала не би никад ни било тема. Ми смо и данас у сличној ситуацији. Косово нам је отето и ми се препиремо око тога какви смо ми а не какав је непријатељ, као да он није  отимач. Испада да је цео свет моралан а ми Срби неморални, сви божији народи а ми ђубре! Па како је дошло до тога да ти тако добри и морални народи без повода долазе у нашу земљу да нас пљачкају, убијају и деле? Да ли је у српском народу дошло до збрке појмова? Данас није популарно да се прича о зверствима и подлости непријатеља него само о ономе што омогућава садистичко бичевање српског националног бића док коначно не издахне или не искрвари. Јесу ли Срби криви што су Турци Босну продали Аустроугарској? Јесу ли Срби криви што су живели у својим вековним домовима на територији отуђених република? Да ли су Срби криви што су папе католичиле а Турци турчили по Балкану и ми се нашли у злом окружењу? Јесу ли Срби криви што су Немци изабрали Хитлера који је дошао да нас убија? Јесу ли Хрвати и Срби криви што је Хитлер Далмацију дао Мусолинију а Хрватима Босну а Србима све отео? Јесу ли Срби измислили комунизам или је то био немачки Јевреј који је касније пребегао у Лондон. Шта ви људи трабуњате? Јесу ли Срби криви што живе и бране своје од предака на чување поверено тло? Зар колонијализам није харао по целом свету па није мимоишао ни нас? Зар су сви ти народи криви што су били жртве колонијализма и треба себе да куде што им је дошао силеџија у земљу да пљачка? Зашто Хрвати себе не криве за своје недаће него безусловно оптужују друге? Да ли је то српска карактеристика да дижемо руку на себе или је можда то та наша мана о којој треба да расправљамо? Руку на срце, Срби имају мане али који народ их нема? Не постоји народ без мана али сви народи имају своје специфичне и аутохтоне мане. Да није можда непријтељ открио да је наша специфична мана то што му помажемо у својој сатанизацији и смишљениј српској ликвидацији?

Логично је да се у тешким временима истражује и анализира због чега је дошло до катастрофе али је нелогично приписивати сву кривицу себи и доводити у питање постојање свог древног и мирољубивог народа који је мучки и са предумишљајем нападнут са америчког континента. Јасно је да се нисмо успешно одбранили од агресије али смо били у сукобу са покваренијим и подлијим од себе, са противником који је имао искуство светског пробисвета и разбојника. И док неки Срби терете свој народ за недостатак врлина, они треба да знају да смо ми недорасли империјализму – и у покварености и подлости и похлепности и бруталности и безбожности и богатству и технологији. Тај непријатељ се бори туђим средствима а ми то немамо. Турска је имала Јаничаре, Француска Легију Странаца, Енглеска Гурка плаћенике а Америка све њих и још своје Црнце, Мексиканце, европске вазале и ал Каиду, арапску нафту и сировине опљачкане широм света. И немојте Срби кривити своје изборе. Нисте никог изгласали ви, ви сте само означавали гласачке листиће а за друго су се све побринули мајстори са другог континента. Кад је Јељцин у Русији имао само 2% подршке, дошао је тим из Америке и Јељцин је победио на изборима. Кога су Руси тада требали да криве, себе или оне који су им “помогли у демократизацији?“

Вратимо се сада поново питању сопствених кривица. Да ли би ми уопште данас разговарали о свом моралном интегритету да нисмо у ратном и опсадном стању? Да ли се Југославија распала по жељи оних који су у њој живели или по жељи оних који су хтели да нас појединачно колонизују? Ко је у том процесу добио оно што је очекивао? Да ли је умесно сада да ми оптужујемо себе за оно што су нам други учинили и кад нам калеме измишљене кривице у Хагу? Јесу ли наше покојне бебе биле криве што их је НАТО убијао? Зар нам нису претили да ће нас још бомбардовати ако им не предамо Милошевића и зар нису многи мислили да ће нам бити враћено Косово кад њега више не буде међу нама? Отишао је Милошевић, отишла је и Црна Гора и признали су независност Косова, саградили змијско гнездо Бондстил и сад долазе по Војводину и Републику Српску и сваки дан кукају да им нисмо испоручили доста Срба за Хаг. Докле ћемо бити детињасти и кад ћемо признати да имамо сви један исти проблем, што смо Срби и што смо живи? Нису они убијали наше бебе што су биле у борби на Косову или Сребреници него што су српске. Срби су криви што њихова земља треба неком другоме за нове освајачке походе на Исток, натовски “Дранг нах Остен“. Можда су неки пре десетак година још и могли да буду тако наивни да верују да су нас бомбардовали из хуманих и демократских разлога, или због Милошевића, али данас такве небулозе преживљавају још само у мозговима плаћеника. Хоћемо ли да и даље останемо Срби или да постанемо оно што нисмо и да идемо да гинемо на њиховим новим ратиштима широм света? Да смо то хтели, то смо могли да изаберемо још 1389 године па нисмо него су наши преци рекли: “Треба бити кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати“. Нек им је вечна слава!

Торонто, 15 март 2010, Канада

[ Глас дијаспоре ] 15 Март, 2010 20:01

 

 Ниске плате и   велика  незапосленост нису случајност или судбина већ је то плод свесно планиране намере. Са великом сигурношћу се може рећи да су ниске плате и велика незапосленост два непрекоснована стуба на којима почива доктрина глобализма односно глобализација.

Нада да ће се та ситуација у догледно време променити је само тривијална илузија. Ниске плате ограничавају конзум на локалном нивоу у корист ниских производних цена да би се водеће индустријске државе, заговорнице глобализма, на међународном плану, светским тржницама и берзама што повољније одразиле и што бољи профит оствариле и то у првом реду у корист животног стандарда својих држављана а на уштб просперитета новоосвојених колонија.

Спутавањем виших плата спутава се и већа потражња за производима. На тај начин, са ниским платама, смањује се куповна моћ што води гушењу привреде једне земље, јер кад се неки производ мање купује, потражња за његовом производњом се смањује. На тај начин се смањује и број радних места. Све је то глобализација новог доба која се намеће Србији разноразним уценама.

Високе плате нису циљ твораца глобализације јер би стим слабили своју конкурентност на светском тржишту односно берзама. Да би остварили ниске плате за производњу конкурентне робе потребни су тим моћницима неоколонијална контрола како политичка тако и привредна, што подразумева одржавање ниских плата и трајну високу незапосленост. Управо то се сада догађа уцењеној Србији. Велика незапосленост гарантује ниске плате пошто је потражња за радним местом далеко већа од понуде радних места.

Већина радно способних људи у Србији прихвата посао по свакој цени па и по цени гладовања. Велика незапосленост и ниске плате су гарант нестабилности државе у стању неоколонијслне условљености што пружа прилику да се створи тотална зависност од господара глобализације. У новој врсти робовсničког система je tako da i они који који још имају посао, живе у вечитом страху да га не изгубе.

Од оних који имају посао сигурно је деведесет посто незадовољно својим послом и још више својом ниском платом која често не покрива нити основне потребе за голи живот! За исти посао прима запослени у Србији ту негде десет процената у односу на немачог запосленог у истој делатности. То је тако само зато што је то део стратегије неоглобализма у којој све одређује понуда и потражња, као основни принцип трговине, којi се тренутно спроводи у Србији а налик је трговини робљем потребног за рад колоније новог глобализма.

Принцип који се сада примењује у Србији усмерен је да по сваку цену одржава високу стопу незапослености како би радна снага била што јефтинија а народ лакше уцењив. Отуда не постоји потреба светским моћницима да допусте раст плата периферних региона, нити да инвестирају како би се решио проблем незапослености јер би с тим подигли цену рада што би се огледало у вишим платама, а за њих мањим зарадама на светским берзама.

Ту помаже само закон путем којег би се гарантовао минимални доходак потребан за достојан живот сваког запосленог. То би са једне стране повећало конзумиранње што би покренуло већу производнњу, већу потражњу за радном снагом што би опет имало за последицу веће доходке и већу запосленост.

То опет није у интересу европских моћника, да би се дошло до већих плата јер би стим повећали производну цену својим продуктима и стим умањили конкурентност те робе на светским тржиштима што би се одразило у мањој заради, мањем личном луксузу и евентуално нижем животном стандарду НАТО држава.

Да би европске земље биле конкурентне на светском тржишту нудећи такорећи своју робу по што нижој цени, настоје да путем глобализма створе неоколонијалне структуре зависности како би могле да затежу шараф по питањи плата на којима се штеди до неизмоглости само са тим циљем да би им роба била јефтинија на светским пијацама и тиме конкурентнија како би тим профитом живели у благостању, па и луксузу ти неоколонијални господари.

На тај начин, тим добитком задовољавају како своје потребе за вишим стандардом и луксузом друштва развијених централних држава европе односно НАТО држава. То је узрок свих невоља држављана периферних па и европских мањих и од центра моћи удалјених држава што има за последицу миграцију у централне регионе остављајући за собом напуштене читаве регије поготово села.

Томе је лек, законско одређивање минималне зараде на пристојној висини што би имало за последицу, кроз повећани конзум, већу производњу. А већа производња би имала за последицу већу потражњу за радном снагом односно отварањем нових радних места што би водило смањивању незапослености и повишењу плата кроз већу потражњу за производима и тако све у круг што би водило до јачанја и стабилизације државе што новим колонијалним госпоарима није у интересу из већ горе описаних разлога.

Да се такав закон о минималним платама не доноси, је знак да нам влада није господар у својој кући па мора да спроведе у дело сиромашење радне снаге како би се радило за што ниже плате да би неоколонијални господари живели у луксузу. То је најкраће речено формула зашто се Србија уцењује увек изнова са новим уценама а уз то је и влада Србије од ЕУ подржана па уз слоген; Европи нема алтернативе иде им све лакше водити народ Србије у пусто сиромаштво и овисност којој неће бити краја све док народ не преузме судбину у своје руке.

Душан Нонковић-уредник ГД

Душанка Станић

[ Глас дијаспоре ] 15 Март, 2010 13:15
Поштована редакцио,
обраћам Вам се као уредник сајта Гласа Дијаспоре са молбом да ми омогућите коју реч поводом предстојећих избора у Аранђеловцу.


  
Грађани Аранђеловца су позвани да одлуче о својој будућности 25. 04.2010.
   Пред њима стоји велика одговорност да својим учешћем учествују у постављању скретница живота како политичких тако и по питању просперитета свога и своје деце.
   До сада су грађани Аранђеловца имали прилике да чују и осете многе странке, многе мешатаре и којекакве самозване вође као и многе лидере странака. Чули су многа обећања а да се ништа на боље није променило, напротив. Живот је из дана у дан постао све компликованији и безизлазнији. Са пуним правом су многи грађани резигнирали што је у погледу ситуације и разумљиво.
   Али и поред тога свега, не излажењем на изборе неће се решити свој проблем односно променити на боље своју ситуацију. То би било равно препуштању своје судбине баш онима који су и одговорни за ситуацију у којој се налазе. Сваком треба да је јасно да се препуштањем политике да је воде гори од себе, остварује само пут који води у још гору ситуацију. Зато би замолио сваког грађанина Аранђеловца да се умеша у политику улазећи у странке без обзира шта мисли о њима јер је то једина шанса да се собственим радом унутар странке промене и квалитет дотичне странке а стим и лидери који би били подвргнути бољој контроли. Масивним улажењем у странке узимала би се своја судбина у своје руке, мењао квалитет на врху странаке а стим би на површину и на све скретнице жила куцавица дошли квалитетнији стручњаци који би били и у стању без страначких идеологија да пронађу путеве за бољу и просперитетнију будућност своју и своје деце. Са моје тачке гледишта могу рећи да је свака странка која нема у свом програму и пројект сарадње са дијаспором да је и не квалификована да одређује о будућности свога народа. Странке које без и трунке резервисаности искључују дијаспору, србе расејанја из политичког живота Србије не раде у интересу свог народа већ у интересу ко то зна којих и чијих налогодовача стварајући стим раздор између матице и дијаспоре. То није дијаспора нити морално заслужила јер без милијарди које стижу за Србију од дијаспоре живео би српски народ у Србији још скромније и у још стравичнијој беди. Једина странка Аранђеловца која је нашла пут до Гласа Дијаспоре и која је била коперативна како би се изградила мрежа сарадње путем координатора је странка Нове Србије. У року релативно кратког времена успели смо да узпоставимо сараднју на основу координатора по привреднотрговачким питањима. Пошто су путеви сарадње, често и пречесто, зачепљени при самом врху министарстава државе договорено је да се путем мреже координатора организује сарадња привредних комора на нивоим комуна и то широм света и Србије. Дали ћемо бити успешни још је неизвесно али вреди покушати. Из тога разлога позивам градјане Арандјеловца да улазе у странке свога избора, менјају изнутра и тако допринесу својим радом унутар странке својој бољој будућности. Још једном наглашавам, узмите своју судбину у своје руке активним улаженјем у странке свог избора а сасвим је природно ако би пришли странки НС да би заједно па и самном допринели да се нешто на боље промени. Онај ко намеће теме које воде у доконе дискусије окривљавајући једне друге доприноси само томе да се народ бави више међусобним конфликтима а манје решењима и онима који су истински узрок ове опште беде у којој се нашао недужан народ Србије. Онај кога подржава НАТО и Европа ради и у њиховим интресима и лош је саветник за боље сутра. Са бољим стандардом живота не стварају се овисности већ супротно зато нема Европа, глобалисти интереса да народ Србије живи болјим стандардом! Беда води у тоталну зависност и зато Србији неће бити никад боље док им судбину кроје НАТО и Европске присталице по сваку цену. То не значи да не треба ући у ЕУ већ супротно томе али само под условима које диктира Србија. Гарантовање високог стандарда и неодцепљивост К/М као и интегритет српске територије био би основни услов за приступ Србије ЕУ.
Ниједан становник било које ЕУ државе не поседује толико богатство у просеку по глави становника које поседује становник Србије. Из тог разлога је и логично да би становник србије морао да живи и највишим животним стандардом у ЕУ. Да то тако није можемо захвалити онима који говоре да Европи нема Алтернативе што опет говори да Српска влада није господар у својој кући званој Србија.
Заједно смо јачи. Удруженим снагама можемо ту ситуацију и ту актуелну владу променити, само удруженим снагама са преданим радом од доле па на више односно на нивоу комуна. Нико сам не може све али сви скупа можемо далеко више.

Душан Нонковић-уредник Гласа Дијаспоре-http://dijaspora.wordpress.com/