Предизборна кампања Нове Србије се ажурно наставља. 25. марта, Велимир Илић у пратњи следбеника и верних истомишљеника који су решени да опораве и на ноге поставе Шумадију, посетио је Стојник и Орашац.
У Стојнику, у дому културе, говор су држали Др Горан Благојевић, Иван Ивановић председник удружења „Наши“ и Господин Велимир Илић, позивајући народ да 25. априла изађу на локалне изборе и гласајући за Нову Србију, гласају за себе и своје породице.
Иван Ивановић, по занимању вероучитељ у више основних школа, рекао је да је народу потребна стабилна и јака власт која ће му помоћи а не одмагати. Нажалост, до сада, нисмо имали баш пуно помоћи од стране локалне власти и чешће смо наилазили на затворена врата општинара, него на пружен длан и спремност да се помогне или барем покуша... Мада и тада би све остало само на пар речи и празним обећањима уз чекање када ће нам видети леђа.
Др Горан Благојевић, иначе сјајан хирург и отац троје деце, свом снагом, већ сада помаже и излази у сусрет грађанима. За то је потребно велико ангажовање и свесност да смо сви ми људи, исти, од Бога створени, a управо тај дар и жељу да изађе у сусрет народу има Др Благојевић.
- Доста је јавашлука и лажних обећања. Време је да се ради и да се плодови рада виде.
Да би се народу могло помоћи, он мора помоћи нама, сада у овим данима. Јасно је да су сви уморни од покушаја, па то се види на лицима. Јасно је да смо незадовољни, али шта можемо урадити да се то промени? Само једну ствар. Морамо поставити праве људе на права места.
- Ево, у Краљеву је Нова Србија враћена на власт. Видео народ шта је и како је, ко ради а ко краде. Дојадило им је да гледају лопове и преваранте...
Заиста, народ у Краљeву је увидео шта је и како и власт је враћена у руке правим људима. Повела се и прича, од стране старијих мештана, уследише питања о томе шта нам следи, шта да се ради када ни здравственог осигурања нема ако се не измире даџбине, а одакле, не зна се...
- Сељак данас гледа како да прода стоку како би измирио дугове. Месо лошег квалитета се увози, док се нашем човеку не исплати ни да гаји стоку.
- Колико је само млека у праху увезено, а наше се млеко просипа?
Постављена су заиста круцијална питања. Како данас опстати? Шта нам је свима чинити...
У Орашцу, месту рођења модерне Србије, мали одазив мештана. Разочарење видно на лицима свих нас. Изгледа да људи не схватају да само од њих зависи како ће живети. Да ли треба да се настави ова новокомпонована традиција да нам у Шумадији домаћини буду нешумадинци? Да ли треба толерисати да поред нама добро знаног јунака, Карађорђа, на дан настанка праве Србије, председник исте полаже венац на споменик незнаном јунаку? Чега се то мала београдска свита плаши у Орашцу, па се завуче по балконима београдских дворана? Можда осуде народа, или самог суда истог... У сваком случају, пресуда ће их стићи. Народу још нико није умакао.
